Knjiga Krug (The Circle) savremenog američkog pisca Dejva Egersa (rođen 1970.) predstavlja u izvesnom smislu nastavak debate na temu koju je otvorio još Orvel u svojoj čuvenoj 1984. Ipak, nekoliko je uznemirujućih razlika u odnosu na Orvelovu priču: radnja romana se ne događa u budućnosti već sadašnjosti, daleko je manji stepen fikcije, totalitarizacija koja se ostvaruje je daleko suptilnija a moguća je zahvaljujući kompjuterskim programima i sveprisutnošću objektiva kamere.
Radnja romana počinje oduševljenjem mlade amerikanke Mej Holand pošto dobija posao ni manje ni više nego u Krugu, najvećoj IT korporaciji koja je velika kao Google, Facebook i Twitter zajedno. Krug nije samo korporacija u kojoj rade mladi ambiciozni ljudi, već je i mesto gde se pored posla organizuju žurke, koncerti, jede najbolja hrana, spava u najboljim krevetima, mesto u kome su najbolja zdravstvena zaštita i nega, najmodernije zgrade i oprema… I pored sve raskoši i lepote kampusa Krug, mlada Mej u početku biva zbunjena što se od nje, kao i od drugih zaposlenih u Krugu, očekuje ne samo da obavlja formalni deo posla već i da na društvenoj mreži objavljuje, lajkuje, zinguje, fiduje… sve što radi i voli u privatnom životu, od toga da li je vozila kajak ili planinarila, šta je ručala, šta je novo kupljeno pa do stotina drugih detalja. Od zbunjene cure Mej će ubrzo prerasti u perjanicu Kruga, koja konačno shvata šta znači izreka: „privatnost je zločin“ i da transparentnost za sve i svakoga znači novu eru ljudske civilizacije. Zato Mej odlučuje da, kao i desetine hiljada političara širom sveta i milioni drugih ljudi, bude transparentna! A to znači da će da nosi kameru oko vrata i da će se snimati svaki sekund svog života, šta radi, s kim se viđa i šta priča… Jedini izuzetak od transparetnosti je vreme spavanja od 22h i kada vrši nuždu toaletu. Svaka informacija koja se stvori ostaje trajno zabeležena u velikim memorijskim skladištima. Na taj način sve što je iko rekao, video, uradio biva trajno zabeleženo, a ukrštanjem ogromnog broja podataka mogu da se dobiju neverovatni nalazi. U transparentnom svetu gde se gotovo sve može zabeležiti, svaki korak svakog čoveka, zdravstveno stanje, navike, njegove transakcije i kretanje, neće biti kriminala, otmice dece niti drugih negativnih pojava, uverena je Mej. Svi su oduševljeni mladom devojkom, i njene kolege u Krugu i stotine miliona ljudi širom sveta koji prate njen fid. Mej postepeno zaboravlja svoje roditelje i obolelog oca, bivšeg dečka zove Jetijem i prostakom jer ju je upozoravao kuda sve njena korporacija i ideje koje zastupa mogu da odvedu svet. Njen život ispunjava narukvica na kojoj može da vidi komentare, smajlije i milionske cifre koje joj govore koliko je u tom trenutku ljudi prati.
Sve do samog kraja čitalac teško da može da nasluti šta će se na kraju desiti. A desiće se to da će Mej Holand, iako nije svesna da nema više ni jednog pravog prijatelja ni blisku osobu i da više praktično i ne živi svoj život već život zarad smajlija i oduševljenja drugih, pomoći da se krug zatvori. Šta znači zatvaranje kruga saznaće onaj ko odluči da pročita ovu knjigu. Realističnosti priče doprinosi i to da Krug nisu osnovale zloće koje hoće da vladaju svetom, već sve potiče neplanirano, od ideje i eksperimenta jednog dobronamernog programera. Međutim, njegove ideje i eksperiment postaju osnova na kojoj ubrzo nastaje jaka korporacija u kojoj se ukrštaju interesi mnogih. Upravo je on jedan od onih koji shvata kuda sve to može da odvede čovečanstvo te daje uputstva popularnoj Mej kako da se suludi projekat zvani zatvaranje kruga zaustavi. Međutim, u tom trenutku još više sluđena a nesvesna toga, Mej ga optužuje kao nekog ko opstruira proces i kao čoveka koji je protiv sveta u kome nema zla… I tako Mej pomaže da se Krug konačno zatvori!
Tok priče i stil izražavanja u knjizi je jednostavan. Međutim, iza jednostavnih rečenica kriju se brojna pitanja, dileme, ali i odgovori o čovekovoj suštini, potrebama, ispunjenosti. Verovatno će svaki čitalac naći neku svoju poentu i poruku. Ja sam došao do sledećeg: čoveku je potreban smisao i vreme kada će ostati sam sa sobom i zagledan u sebe. I ponekad kada će se zagledati u vreme pre sebe i posle sebe… A da bi bio sposoban za tako nešto, potrebno je da razvija i neguje svoju duhovnu i emocionalnu ravan.
Suočavanje sa fundamentalnim pitanjima često nije prijatno ali uprkos tome ona nadolaze svakom čoveku kada se nađe sam sa sobom, sam sa svojim mislima. Zbog toga se mnogi ljudi i plaše samoće (nije isto što i usamljenost), jer će se neminovno nametnuti pitanja smisla, večnosti i konačnosti, dobrog i lošeg… a to je za nespremnog čoveka bez malopre pomenute dve dimenzije vrlo neprijatan teren. Za takve ljude postoji samo jedan privremen izlaz: manijakalno popunjavanje života bezbrojem informacija i raznim potrebnim i nepotrebnim sadržajima, pri čemu ovo nepotrebno daleko nadmašuje ljudske autentične potrebe. A ti sadržaji su uglavnom u službi tela i intelekta (ne i uma). Međutim, kako je čovek ipak ograničeno biće, pre ili kasnije dolazi do prezasićenja i tada nastupa slom!
Međutim, mesto čoveka u doba informaciono-komunikacione revolucije tek je jedna dimenzija ove priče. Knjiga otvara i pitanja prirode demokratije, politike i vlasti u svetu koji sve više zavisi od posedovanja i kontrole informacija, u svetu u kome je sve manje privatnosti.