U svojoj knjizi, pokojni Milutin nam priča svoju životnu sagu o golgoti kroz koju je prolazio počevši od Velikog rata, međuratnog perioda, Drugog svetskog rata i na kraju posleratnog perioda. Ni u jednom vremenu Milutinu i njegovoj porodici nije dozvoljeno da žive životom dostojnog čoveka. Ratna iskušenja i ratni neprijatelji ali i porezdžije, partijski komesari i pravoverni ideolozi učinili su da se u sutonu svog života Milutin i njegova žena prepiru oko toga koje će pre da umre i legne pored sina, kog je odneo poslednji rat. Milutin veli da će on, a žena mu, pak, da je pravednije da ona prvo umre.
A vredni seljak Milutin želeo je samo dvorište u kome se igraju deca. Želeo je da bude domaćin i da radi na svojoj zemlji, da ima snažne konje, mlečne krave, ovce i živinu. Nije mu bilo dozvoljeno, kao ni mnogim drugim Milutinima. Moralo se u rat, pa se morale plaćati dažbine državi, pa se opet moralo u rat, pa se morala davati zemlja i teško stečeni imetak zarad kolektivizacije i višeg cilja, na kraju se moralo paziti i šta se priča jer se moglo završiti u zatvoru, pa čak i bez glave. Milutin nije pazio šta priča!
Knjiga o Milutinu je potresno svedočanstvo o mnogim besmislicama ovog sveta sa snažnom antiratnom porukom. Valjalo bi da bude obavezna lektira za sve funkcionere i javne delatnike koji odlučuju o životima drugih!