O čitanju knjiga u današnje vreme

Čitanje knjiga se opire današnjem dobu. Za čitanje je najpre potrebno vreme i koncentracija odnosno fokusiranost pažnje i misli na temu knjige. Oboje su deficitarni u savremenom životu.

Vreme, čija je priroda teško dokučiva iako je izgleda prvenstveno ljudski fenomen, nikada nije prisutno u meri koja nam je potrebna. Vremena je uvek premalo ili previše. Premalo kad moramo da završimo sve svoje obaveze do određenog roka ili kada nam je lepo, a previše kada posla uopšte nemamo, kada čekamo, kada ne znamo šta bi smo sa sobom. Ipak, većina ljudi kaže da se vreme ubrzalo i da kako čovek stari vreme sve brže protiče. Osećaj velike brzine protoka vremena i teskoba koja odatle često proizilazi je svakako uzrokovana količinom informacija koje čovek svakodnevno upija (mnoge od njih su beskorisne ili čak štetne). Učestalost i velika količina informacija koju čovek „učitava“ ne dozvoljava mu da ih kritički sagledava, filtrira i postavlja zaštitne mehanizme. Vremenom čovek umesto da koristi svoj um, razum i etičke nazore u sagledavanju i razumevanju sveta i drugih ljudi, na osnovu informacija koje dobija iz sveta, postaje mašina kroz koju prolaze informacije, koje u njemu izazivaju često automatske i afektivne reakcije. Danas je mnogo ljudi koji žure ali malo onih koji su zadovoljni što su stigli na vreme i ostvarili svoj cilj. Žurba nikome dobro nije donela, jer ona je posledica dezorganizacije i lenjosti. Nju ne treba mešati sa hitrošću i visprenošću. Današnji čovek se teško spasava zamke vremena. Da bi se spasao, potrebni su mu smirenje, promišljanje, udubljivanje u ono čemu zub vremena ne može da naškodi, ali paradoks je u tome što je za sve to opet potrebno vreme. Tako ovo pitanje ostaje otvoreno i zagonetka za svakog čoveka ponaosob.

Usmerenost misli, pažnja ili posvećenost su još jedan paradoks koji često mori čoveka. Paradoks, jer čovek želi da mu je pažnja posvećena, ali se istovremeno teško posvećuje drugome. Ovaj problem proizilazi iz prvog problema, nedostatka vremena i užurbanosti savremenog čoveka. Jer čoveku su date lekcije i smernice za ispravan život. U današnje vreme su nam dostupne, od Heraklitove poruke „spoznaj samog sebe“, preko religioznih i filozofskih knjiga do savremenih psiholoških vodiča. Ali da bi čovek upio znanja (i što je još važnije, primenio ih) koja su mu na raspolaganju, potrebni su mu: volja, vreme i pažnja, upravo ono što mu manjka. Tako i ovo ostaje zagonetka za svakog čovek ponaosob.

I ma koliko ovi zadaci bili teški, nisu nerešivi. Čovek je p(r)ozvan da se bori i postaje bolji. Lakše je ne boriti se i postajati gori, baš kao što je lakše ići niz brdo nego uz brdo. Ali pogled sa vrha je veličanstveniji od dna i namenjen je čoveku.

Zato kada neko vidi čoveka koji čita i koji je posvećen onome što čita, treba da zna da je video čoveka koji je savladao ove dve prepreke. Ako pri tom njegova umnost nije završila u visokoumlju, onda je reč o čoveku čije korake treba slediti.

Divčibare 17.07.2019.

Krug – Dejv Egers, Orvel 21. veka

Knjiga Krug (The Circle) savremenog američkog pisca Dejva Egersa (rođen 1970.) predstavlja u izvesnom smislu nastavak debate na temu koju je otvorio još Orvel u svojoj čuvenoj 1984. Ipak, nekoliko je uznemirujućih razlika u odnosu na Orvelovu priču: radnja romana se ne događa u budućnosti već sadašnjosti, daleko je manji stepen fikcije, totalitarizacija koja se ostvaruje je daleko suptilnija a moguća je zahvaljujući kompjuterskim programima i sveprisutnošću objektiva kamere.

Radnja romana počinje oduševljenjem mlade amerikanke Mej Holand pošto dobija posao ni manje ni više nego u Krugu, najvećoj IT korporaciji koja je velika kao Google, Facebook i Twitter zajedno. Krug nije samo korporacija u kojoj rade mladi ambiciozni ljudi, već je i mesto gde se pored posla organizuju žurke, koncerti, jede najbolja hrana, spava u najboljim krevetima, mesto u kome su najbolja zdravstvena zaštita i nega, najmodernije zgrade i oprema… Nastaviti čitanje

Opet on

2011. godine Adolf Hitler  – lično, se budi u berlinskom ataru i ubrzo shvata da se nekakvim čudom na neobjašnjiv način probudio u za njega dalekoj budućnosti. Iako na početku potpuno zbunjen ubrzo uviđa novonastalu situaciju u kojoj se nalazi i on i cela Nemačka te stoga planira ponovo da sprovede svoj plan. Njegovi sunarodnici ga sa osmehom dočekuju smatrajući ga vrhunskim glumcem i komičarom ne primećujući da je to zapravo das Original. Ovo je radnja romana Er ist wider da Timura Vermesa objavljenog 2012. godine koji je u Nemačkoj a i šire izazvao brojne polemike i kontroverze.

Kroz ceo roman čitalac kroz oči i misaoni apart Adolfa Hitlera posmatra savremeni svet i čudi se zajedno sa njim raznim ludorijama.

Adolf uspeva vrlo lako da se snađe u novom svetu iako nema ni ličnu kartu ni adresu na kojoj stanuje, ni novca niti bilo šta drugo osim svog šinjela u kom se pojavio. Međutim, sve će to ubrzo biti rešeno a Adolf će postati zvezda. Najpre se oko njega okuplja ekipa iz producentske kuće koja u njemu vidi vrhunsku totalnu glumu i veliki izvor zarade. Ubrzo počinje da gostuje u emisijama i da daje intervjue zarađujući tako veliki novac i za sebe i za svoje menadžere. Sve vreme nastoji ponovo da probudi Nemačku i da sprovede svoj plan, mada uviđa da se po nešto već u međuvremenu i bez njega ostvarilo. On se oduševljava ju tjubu, androidima i ostalim napravama ali mu nije jasno zašto se tako moćna propagandna sredstva ne koriste na pravi način. Ne razume ni omladinu koja se napija, ljude koji satima na Oktober festu stoje u redu za kobasicu ili pivo, devojke sa napadnom šminkom, gospođe koje kupe izmet svoga psa u plastičnu kesu… Nastaviti čitanje

Pred nama je doba humanističkih nauka

Iako živimo u eri tehničke i informacione revolucije i eksponencijalnog rasta značaja ovih ljudskih delatnosti, dojmim da će decenije pred nama biti revolucionarne za društvene i humanističke nauke i saznanja u čijem će središtu biti čovek i njegova priroda a osnova i izvor saznanja će biti naučni metod ili drugi način spoznaje/objave.

Ovo će biti neminovnost jer je čovek (pojedinačno ili grupno) izgubljen bez smisla i sopstvene misije. Naime, dok je u ranija vremena čovek bio obuzet borbom sa prirodom da bi preživeo nije imao mnogo potrebe a ni vremena da se bavi introspekcijom i svojim gospodinom „Ja“. Danas kada je spoljašnja priroda kao opasnost mahom savladana pojavile su se unutarnje opasnosti za čoveka. Glavna opasnost za čovekovo samodržanje više nije priroda spolja već naša sopstvena priroda – priroda iznutra. Ono što danas svet stavlja u opasnost su naša nebriga, naša neprijateljstva, sebičnost, naš ponos i samovoljno neznanje.

Stoga će u godinama koja su pred nama sve više biti potrebni i traženi i nanovo razvijani psihologija, psihijatrija, filozofija, religija… Neophodnonst nove renesanse ljudskog duha i morala ako se ne desi u predstojećim decenijama, vrlo verovatno će voditi ovaj svet u preddruštveno stanje. A renesansu mora da pokrene niko drugi do mala grupa ljudi koja je još uvek svesna da problemi leže u nama u dubini ljudske duše i psihe. Nastaviti čitanje

Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji – Erik S. Reinert

reinert5

Čigoja štampa, 2006, Beograd.

Istoričar  Pol Bajroh je izračunao da je 1750. razlika između bogatih i siromašnih država bila bila 2:1. Dakle, bogate države su bile duplo bogatije od siromašnih. Od tada je razlika samo rasla. Zašto šofer u Frnakfurtu ima realnu platu 16 puta veću od plate podjednako efikasnog šofera u Nigeriji (po podacima Svetske banke)? Svrha ove knjige je da da odgovor na ovo pitanje. U svom izvanrednom delu autor Erik S. Reinert daje kritiku globalizacije i globalne ekonomije koja predstavlja originalni pristup po kome neuspeh globalizacije ne može da se objasni savremenim „standardnim“ ekonomskim teorijama. Nastaviti čitanje

Demokratija – epizodna misterija, Mijat Damjanović

Službeni glasnik, Beograd, 2011.

Sve češći problemi na međunarodnom planu kao i rastuće nezadovoljstvo građana čak i u onim državama koje smatramo razvijenim i uređenim doveli su do novog preispitivanja bazičnih organizacionih principa i postulata savremenog sveta. Da li demokratija zaista postiže željene efekte. Da li je slobodno tržište i vladavina prava uz sve prateće segmente (sloboda medija, ljudska prava…) zaista univerzalni lek za nerazvijene ili nedovoljno razvijene zemlje.

Upravo knjiga Demokratija – epizodna misterija profesora Mijata Damjanovića otvara mnoga pitanja i dileme savremne demokratije. Autor ističe bar dva aspekta demokratije: njenu teorijsku stranu (šta bi demokratija trebalo da bude) i njenu praktičnu stranu (šta demokratija jeste). Pri tome upozorava da savremena demokratija nije ni izbliza ostvarila formalne kriterijume svojih anticipacija, čak ni u svojim najuspešnijim manifestacijama te stoga ostvarivanje realne, stvarne, faktičke demokratije ostaje iz više razloga pod velikim upitnikom. Nastaviti čitanje

Neuspele države, Noam Čomski – demokratija i demokratura

izdavač:Rubikon, Novi Sad – Beoknjiga, Beograd, 2010.

Jedan od bazičnih zahteva za objektivnošću  jeste razmatranje različitih mišljenja i kritika (za i protiv). U kontekstu globalizacije i globalnog upravljanja to je pitanje karaktera savremenih svetskih procesa. Da li je globalizacija ovakva kakva je prihvatljiva i da li treba da se nastavi u sadašnjem trendu (uz određene korekcije) ili je kao proces prvenstveno negativna, nametnuta, dekadentna te su stoga potrebne radikalne promene.

Noam Čomski bi se mogao svrstati u drugu grupu razmišljanja ili u takozvane skeptike po pitanju globalizacije. U tu grupu spada i  mišljenje po kojima je globalizacija zapravo vesternizacija odnosno proces koji je nametnula i vodi prvenstveno najveća sila sveta – SAD. A kako su posledice globalizacije-vesternizacije negativne, tako kritika ovog procesa se posledično upućuje i na SAD. Ipak, kako Čomski u svojoj knjizi napominje, valja biti oprezan i razlikovati američku vladu od američkih građana. Nastaviti čitanje

Siroti mali hrčki – nekad i sad

Da je reč umetnika – književnika, pisaca pa i reč „običnog“ čoveka znala da bude britka kritika mnogo jača i od kritike analitičara, političkog oponenta pa čak i egzaktnih podataka govori i ekranizovana satira „Siroti mali hrčki“. Naročtio kada je priča duhovita, prožeta cinizmom, besmislicama a u suštini istinita privući će pažnju publike. Tako, umetnička dela mogu biti vrlo efektivna u skretanju pažnje javnosti na neki javni problem. Analize, konkretni pokazatelji, tekstovi u novinama naročito ako su metodološki kruti i distancirani od emocija ili duhovitosti su i pored svog istinitosnog potencijala i saznajne vrednosti vrlo često nezanimljivi ponekad i nedovoljno razumljivi. Sa druge strane film od svega 33 minuta (kao što je ovaj)  biće razumljiv svakom i ostaće dovoljno vremena da se gledalac zamisli i zapita zašto je jedna ovakva priča uopšte i nastala.

Ovim dotičemo jednu važnu dimenziju koja se tiče jakog civilnog društva a koje podrazumeva i proaktivno i kritičko društvo. Obrazovanost i kultura su bitne determinante ovoga. Dakle, nema razvoja društva i države bez jakog i proaktivnog pojedinca i civilnog društva a oni to nisu ukoliko nemaju dovoljno informacija, obrazovanja i kritičnosti. A ovo potonje se opet itekako dobro može razviti kroz negovanje kulturnih i umetničkih dela. Drugim rečima, kultura i umetnost i njihova popularizacija je u vezi sa sveukupnim društvenim razvojem. Onaj ko to ne vidi ili ne razume ne bi trebalo da upravlja drugim ljudima, naročito ne kulturnom politikom! Kultura i umetnost se sa aspekta politike i upravljanja u 21. veku sagledavaju u novom svetlu a kulturne potrebe nisu više kao nekada sekundarne. Na osnovu ovoga nastao je i novi koncept meke moći o čemu mislim da treba mnogo više da se priča i razgovara u našoj zemlji. Jedan tekst na tu temu pripremio sam 2010. za potrebe konferenije na Institutu za međunarodnu politiku i privredu (Kvalitet i značaj kulturne politike u Srbiji).

Inače satira Gordana Mihića „Siroti mali hrčki“ je snimljena prvi put 1973. godine a 30 godina kasnije je „rimejkovana“. Reč je o dvojici dokonih službenika čije besmislice i besposličarenje dovode do pada vlade.