U svojoj knjizi, pokojni Milutin nam priča svoju životnu sagu o golgoti kroz koju je prolazio počevši od Velikog rata, međuratnog perioda, Drugog svetskog rata i na kraju posleratnog perioda. Ni u jednom vremenu Milutinu …
Ovo je još jedna Bernhardova neobična priča o neobičnim ljudima, ispričana ili bolje rečeno promišljena iz vizure jednog od trojice prijatelja. On – pripovedač, zatim njegovi prijatelji Glen Guld, i Verthajmer, koji se slučajno sreću …
„Svako je izuzetna ličnost, bilo da kreči, ili čisti ulice, ili piše, ili…ali ljudi uvek hoće nešto drugo. To je nesreća ovog sveta…“ Ovo su reči Tomasa Bernharda (1931-1989) jednog od najznačajnijih posleratnih austrijskih pisaca, …
Roman „Otac“ Miljenka Jergovića je jedino delo savremenika sa naših prostora (što znači da je pisan jezikom za koji mi prevod nije potreban) koje sam pročitao u poslednjih nekoliko godina (ne računajući romane i dela …
Čitanje knjiga se opire današnjem dobu. Za čitanje je najpre potrebno vreme i koncentracija odnosno fokusiranost pažnje i misli na temu knjige. Oboje su deficitarni u savremenom životu. Vreme, čija je priroda teško dokučiva iako …
Istoričar Pol Bajroh je izračunao da je 1750. razlika između bogatih i siromašnih država bila bila 2:1. Dakle, bogate države su bile duplo bogatije od siromašnih. Od tada je razlika samo rasla. Zašto šofer u Frnakfurtu ima realnu platu 16 puta veću od plate podjednako efikasnog šofera u Nigeriji (po podacima Svetske banke)? Svrha ove knjige je da da odgovor na ovo pitanje. U svom izvanrednom delu autor Erik S. Reinert daje kritiku globalizacije i globalne ekonomije koja predstavlja originalni pristup po kome neuspeh globalizacije ne može da se objasni savremenim „standardnim“ ekonomskim teorijama. Nastaviti čitanje
Sve češći problemi na međunarodnom planu kao i rastuće nezadovoljstvo građana čak i u onim državama koje smatramo razvijenim i uređenim doveli su do novog preispitivanja bazičnih organizacionih principa i postulata savremenog sveta. Da li demokratija zaista postiže željene efekte. Da li je slobodno tržište i vladavina prava uz sve prateće segmente (sloboda medija, ljudska prava…) zaista univerzalni lek za nerazvijene ili nedovoljno razvijene zemlje.
Upravo knjiga Demokratija – epizodna misterija profesora Mijata Damjanovića otvara mnoga pitanja i dileme savremne demokratije. Autor ističe bar dva aspekta demokratije: njenu teorijsku stranu (šta bi demokratija trebalo da bude) i njenu praktičnu stranu (šta demokratija jeste). Pri tome upozorava da savremena demokratija nije ni izbliza ostvarila formalne kriterijume svojih anticipacija, čak ni u svojim najuspešnijim manifestacijama te stoga ostvarivanje realne, stvarne, faktičke demokratije ostaje iz više razloga pod velikim upitnikom. Nastaviti čitanje
izdavač:Rubikon, Novi Sad – Beoknjiga, Beograd, 2010.
Jedan od bazičnih zahteva za objektivnošću jeste razmatranje različitih mišljenja i kritika (za i protiv). U kontekstu globalizacije i globalnog upravljanja to je pitanje karaktera savremenih svetskih procesa. Da li je globalizacija ovakva kakva je prihvatljiva i da li treba da se nastavi u sadašnjem trendu (uz određene korekcije) ili je kao proces prvenstveno negativna, nametnuta, dekadentna te su stoga potrebne radikalne promene.
Noam Čomski bi se mogao svrstati u drugu grupu razmišljanja ili u takozvane skeptike po pitanju globalizacije. U tu grupu spada i mišljenje po kojima je globalizacija zapravo vesternizacija odnosno proces koji je nametnula i vodi prvenstveno najveća sila sveta – SAD. A kako su posledice globalizacije-vesternizacije negativne, tako kritika ovog procesa se posledično upućuje i na SAD. Ipak, kako Čomski u svojoj knjizi napominje, valja biti oprezan i razlikovati američku vladu od američkih građana. Nastaviti čitanje
Da je reč umetnika – književnika, pisaca pa i reč „običnog“ čoveka znala da bude britka kritika mnogo jača i od kritike analitičara, političkog oponenta pa čak i egzaktnih podataka govori i ekranizovana satira „Siroti mali hrčki“. Naročtio kada je priča duhovita, prožeta cinizmom, besmislicama a u suštini istinita privući će pažnju publike. Tako, umetnička dela mogu biti vrlo efektivna u skretanju pažnje javnosti na neki javni problem. Analize, konkretni pokazatelji, tekstovi u novinama naročito ako su metodološki kruti i distancirani od emocija ili duhovitosti su i pored svog istinitosnog potencijala i saznajne vrednosti vrlo često nezanimljivi ponekad i nedovoljno razumljivi. Sa druge strane film od svega 33 minuta (kao što je ovaj) biće razumljiv svakom i ostaće dovoljno vremena da se gledalac zamisli i zapita zašto je jedna ovakva priča uopšte i nastala.
Ovim dotičemo jednu važnu dimenziju koja se tiče jakog civilnog društva a koje podrazumeva i proaktivno i kritičko društvo. Obrazovanost i kultura su bitne determinante ovoga. Dakle, nema razvoja društva i države bez jakog i proaktivnog pojedinca i civilnog društva a oni to nisu ukoliko nemaju dovoljno informacija, obrazovanja i kritičnosti. A ovo potonje se opet itekako dobro može razviti kroz negovanje kulturnih i umetničkih dela. Drugim rečima, kultura i umetnost i njihova popularizacija je u vezi sa sveukupnim društvenim razvojem. Onaj ko to ne vidi ili ne razume ne bi trebalo da upravlja drugim ljudima, naročito ne kulturnom politikom! Kultura i umetnost se sa aspekta politike i upravljanja u 21. veku sagledavaju u novom svetlu a kulturne potrebe nisu više kao nekada sekundarne. Na osnovu ovoga nastao je i novi koncept meke moći o čemu mislim da treba mnogo više da se priča i razgovara u našoj zemlji. Jedan tekst na tu temu pripremio sam 2010. za potrebe konferenije na Institutu za međunarodnu politiku i privredu (Kvalitet i značaj kulturne politike u Srbiji).
Inače satira Gordana Mihića „Siroti mali hrčki“ je snimljena prvi put 1973. godine a 30 godina kasnije je „rimejkovana“. Reč je o dvojici dokonih službenika čije besmislice i besposličarenje dovode do pada vlade.
Naslov knjige ukazuje upravo na ono što nam treba. U svojoj knjizi Frensis Fukujama se bavi fenomenom slabe i jake države. Ističe razliku između delokruga i moći države! Moć je jedna od ključnih kategorija u politici i u načelu svaka politika treba da vodi jačanju moći jedne države! Međutim, ono što se u našoj zemlji često meša a što je Fukujama jasno razdvojio i objasnio, jeste da se snaga država izjednačava sa delokrugom njenih poslova. Nije, dakle, jaka država ona koja ima puno nadležnosti već ona koja svoje nadležnosti može dosledno da sprovodi. Stoga je i naslov četrvtog poglavlja „Manje ali jače“. U ovoj knjizi Fukujama daje putokaze šta iznutra treba da se uradi da bi došlo do jačanja države. Opisuje i model pomoću koga se određuje da li je bolje da određena nadležnost bude na nacionalnom (državnom) ili lokalnom nivou ali daje i druge savete za izbegavanje crnih rupa administracije. Snagu odnosno slabost države Fukujama analizira i u međunarodnom kontekstu – piše o eroziji suvereniteta i postavlja pitanje ko ima pravo da naruši suverenitet druge države i u koje svrhe? U tom kontekstu pominje i naše prostore. Knjiga je manjeg formata od svega 135 strana teksta sa bogatom bibliografijom. Valjalo bi da je pročita svaki reformator i onaj koji o reformi razmišlja!
Pitanje: Da li se smanjenjem državnih nadležnosti ili njihovim prepuštanjem drugim subjektima (lokalnim samoupravama, regionima, privatnom sektoru….) može ojačati država? Da li je to recept i za Srbiju?
