izdavač:Rubikon, Novi Sad – Beoknjiga, Beograd, 2010.
Jedan od bazičnih zahteva za objektivnošću jeste razmatranje različitih mišljenja i kritika (za i protiv). U kontekstu globalizacije i globalnog upravljanja to je pitanje karaktera savremenih svetskih procesa. Da li je globalizacija ovakva kakva je prihvatljiva i da li treba da se nastavi u sadašnjem trendu (uz određene korekcije) ili je kao proces prvenstveno negativna, nametnuta, dekadentna te su stoga potrebne radikalne promene.
Noam Čomski bi se mogao svrstati u drugu grupu razmišljanja ili u takozvane skeptike po pitanju globalizacije. U tu grupu spada i mišljenje po kojima je globalizacija zapravo vesternizacija odnosno proces koji je nametnula i vodi prvenstveno najveća sila sveta – SAD. A kako su posledice globalizacije-vesternizacije negativne, tako kritika ovog procesa se posledično upućuje i na SAD. Ipak, kako Čomski u svojoj knjizi napominje, valja biti oprezan i razlikovati američku vladu od američkih građana.
Inače Čomski, američki lingivsta i filozof spada među najcitiranije i najuticajnije pisce sadašnjice levičarske provincijencije. Aktivan je i u Svetskom društvenom forumu – međunarodnoj nevladinoj organizaciji koja je zamišljena kao mesto oponiranja procesu globalizacije, kojim, prema mišljenju u Forumu, upravljaju i rukovode multinacionalne korporacije podržane od vlada i međunarodnih institucija koje podržavaju i štite korporacijske interese.
Naslov knjige „Neuspele države“ sugeriše da se Čomski bavi državama poput a Avganistana, Iraka, Haitija… Ali! Kao odrednice neuspelih država on navodi: 1. nesposobnost (ili nevoljnost) države da zaštiti svoje građane od nasilja, 2. smatraju se van domašaja međunarodnih zakona te slobodnim da sprovode agresiju i nasilje. 3. formalno demokratske (poseduju demokratsku formu) dok demokratske ustanove pate od njihove stvarne sadržine (demokratski deficit). Međutim, (ne)očekivano, autor upravo ove elemente nalazi u SAD i označava je kao neuspelu državu. Svoju analizu Čomski postavlja u trougao koji čini pretnju opstanku vrste: nuklearni rat, ekološka kataklizma i ponašanje vlade vodeće svetske sile koja povećava verovatnoću ove dve katastrofe.
Za nas može posebno biti interesantan drugi deo knjige koji se bavi prvenstveno demokratskim institucijama odnosno kako su one zamišljene u elitnoj kulturi i kako se ispoljavaju u stvarnosti. Doduše, u knjizi se to posmatra prvenstveno u svetlu američkog promovisanja demokratije po svetu i njenom uobličavanju unutar SAD. U svakom slučaju mnogi od nalaza i razmišljanja Čomskog mogu i nama biti putokaz od demokrature ka demokratiji.